Наш мали речник
Одабрали смо неколико кључних речи од много које смо користили у текстовима и направили мини речник који вам може послужити као подсетник…
сајбер малтретирање – интернет малтретирање- УНИЦЕФ – међународни фонд за децу и омладину
- педофилија – сексуална наклоност одрасле према малолетној особи
- секстинг – слање нагих слика на телефон или интернет
- тројанац – опасан вирус на интернету
- вирус – програм који шкоди твом компјутеру
- хакер – човек који „проваљује“ у туђе системе, налоге
- чет – дописивање са другим људима
- е-пошта – брзо и једноставно слање поште преко интернета
- хиперлинк – ако кликнете на нешто (реч, слику) хиперлинк вас пошаље на неки сајт
- даунлоад – преузимање неких апликација са интернета
- aплоaд – постављање неких апликација на интернет
- кетфиш – користи се за особе које се на друштвеним мрежама претварају да су неко други
…али и да се забавите проналазећи их у следећој осмосмерци (коју треба да одштампате):
Укрштеницу смо направили на сајту discoveryeducation.com/free-puzzlemaker, а малко смо је улепшали у Пеинту. 🙂
Изградња дигиталне отпорности
Браво: Безбедност деце на интернету (Building Digital Resilience)
Building Digital Resilience значи „изградња дигиталне отпорности“. Ми имамо савете како да изградите ову „тврђаву“. 🙂
Постоји много правила понашања на интернету, само што их већина људи не поштује. Ево неколико најважнијих правила која ће вам помоћи да правилно користите интернет:
- Интернет не омогућава тајност. Немојте на интернету радити оно што не бисте и у стварном свету. Није у реду слати ружне поруке некоме преко интернета или ругати се. Будите опрезни, јер ваши коментари које куцате на интернету могу завршити у јавности. Најбоље је, ипак, размирице решити уљудним разговором лице у лице.
- Због могућности слања вируса путем порука, не би требало отварати мејлове од непознатих људи, ни поруке сумњивог садржаја од познатих људи. Уколико имате пуно „пријатеља“ на друштвеним мрежама, предлажем вам да пазите какве поруке добијате од њих.
- Емоције (смајлији) користе се у онлајн комуникацији како би помогли да порука буде исправно протумачена. Може да вам се деси да својој симпатији пошаљете двосмислену поруку. Да је та особа не би погрешно разумела, потребно је да ставите смајли да би јој размотрили значење поруке.
- Погрешно представљање није дозвољено као ни прављење профила у туђе име без знања и воље те особе. Такође и постављање нечијих слика и порука без дозволе. Много деце данас прави лажне профиле својих другара на које стављају њихове понижавајуће слике. Пазите са ким се дружите.
Надамо се да ћете наше савете прочитати и усвојити. Након свих ових текстова које смо, што прочитали, што написали, можете се уверити да смо постали прави стручњаци.
Када деца знају више
Журналист: Интернет је вероватно једина област о којој деца знају више од родитеља
То је био интервју са Наташом Килибардом, а ево и мини интервјуа са нашом уредницом Анђелом Јовић, која одговара на питање: шта мислиш о овом тексту?
Једина област о којој деца знају више од родитеља је наравно интернет, али нас та реченица опет враћа на причу о опасностима са којима се тамо сусрећемо. Мислим да није проблем што постоји нешто с чиме су деца боље упозната од одраслих особа већ то што велики део одрасле популације ни не зна да пошаље имејл, а камоли да се користи интернетом на правилан начин и на њему заштити.
То је као друштво вашег детета – ако не знате ским се дружи и каква су та деца, на који начин она утичу на ваше дете и у каквом окружењу оно сазрева – нећете знати ни како да га заштитите од лошег друштва и како да спречите развој погрешног начина размишљања.
Такав је и интернет. А одрасли нису довољно упознати са њиме да би могли да спрече дететов сусрет са садржајима непримереним његовом узрасту. Из тог разлога се слажем да едукација није потребна само деци већ и њиховим старатељима, па подржавам акцију „Кликни безбедно“ јер мислим да она има за циљ подизање свести о моћи интернета код свих људи и његово озбиљно схватање.
Клик на инфоклик
Јако је битно да се деца едукују и информишу о свим битним стварима у животу, између осталог и интернету.
Мондо – Инфоклик: За безбедност деце на интернету
Овај пројекат звучи одлично јер је безбедност деце ипак најважнија!! Наравно, и одрасли људи треба да имају неку врсту сигурности и заштите. Многи животи широм света уништени су баш због велике непажње на интернету.
Зато мислим да је ова идеја јако добра и да треба да се развија. Ја бих тај новац искористила за реализацију новог предмета у школи који би се звао „Васпитање за интернет“ (као што имамо грађанско васпитање). Такође и за разне друге ваннаставне активности које би едуковале децу о правилном коришћењу интернета. На пример, писање блога за такмичење на коме учествујемо је, верујте, сјајна активност!
Ко ради, тај и греши, али…
Смешно је то што друштвене мреже тако олако доживљавамо, а некада је смешнији начин на који их користимо и преко њих комуницирамо. Не све, али неке од ових грешака свако прави, хтео то да призна или не:
Јака шифра: [Интернет бонтон] Топ 5 најчешћих грешака на друштвеним мрежама
5. Пречести твитови или измене статуса страховито су иритантни и немојте се чудити ако сте у задње време изгубили добар број фоловера или пријатеља на Фејсбуку.
Спамовање као пета по реду… хм… хм… Ја бих то ипак ставила на (макар) треће место, јер мислим да је потреба за објављивањем сваке активности сувишна, осим ако нисте мега-популарна звезда (то онда некако може да прође), али ипак верујем да то није начин да таква звезда постанете. Замислите да сви ваши пријатељи (од којих неки то и нису) у сваком тренутку знају шта радите. Да ли за тим има потребе? 🙂
4. Када вам неко пошаље поруку или вам коментарише нешто што сте написали, интернет бонтон налаже да тој особи и одговорите.
3. Иако су кратке поруке једне од главних карактеристика друштвених мрежа, прекратке поруке могле би избацити вашег саговорника из такта.
2. Знакови интерпункције могу бити од велике важности за схватање поруке.
Неправилна интерпункција, прекратки одговори и избегавање одговарања на поруку, према мом мишљењу, некако иду заједно, мада неки људи обраћају пажњу на овакве грешке, а неки не. Све зависи са ким се дописујете, али ипак будите културни и водите рачуна о правопису (не само о знацима интерпункције).
1. Овај се „грех“ односи на ситуацију када неко започне чет с вама, а ви одете офлајн. Већина људи аутоматски помисли да их мрзите и да због тога не желите комуницирати с њима. Истина најчешће јесте да покушавате игнорисати ту особу, но зашто их онда уопште имате као пријатеље на друштвеној мрежи?
Што се тиче опције офлајн (хахаха), не знам ко ју је осмислио, али је сигурно имао смисла за хумор. Толико је очигледна, да је заиста смешна. Боље размените пар реченица баш као што се наводи у тексту, иначе ће се те особе сигурно осетити непожељним.
Као што рекох, свако од нас прави грешке оваквог типа и људски је грешити. Ипак, да бисмо лепо комуницирали са другима, грешке код себе треба уочити и исправити.
Из дневника једне тинејџерке: Живот и/или интернет
Са звездицом: Интернет – дечији пријатељ или не
Интернет може бити пријатељ, ако се користи безбедно. Ипак, да ли је добро дружити се (само) са њим све време? Ако осећате да му се пречесто враћате и да се код вас ствара зависност, прочитајте текст наше уреднице:
Да, мобилни телефони, компјутери и сва друга савремена технологија свима су доступни и као такви распрострањени широм планете, нарочито међу децом. Интернет све више замењује реалност у дечијим погледима на свет.
Често, када слушам мога деку како је он провео детињство, моје родитеље како су се све забављали, каквих луцкастих игара играли и у чему су уживали, схватим да ми, деца данашњице, живимо врло досадно и мутимо сами себи погледе на свет проводећи сате и сате испред компјутера, гледајући у све једно те исто, више и не правећи разлику шта је шта. Све нам је досадно. Па зар није тако?
Сада деца уместо да изађу напоље да се друже, они четују на Фејсбуку. И каве чари ту има? Како се ту могу разменити икакви лепи погледи? И кад ми неко каже да се заљубио преко Фејсбука, уф! 
Јака им љубав, смајлићи и пољупчићи. И много је лакше изјавити је поруком него рећи то у лице.
Ето тако ми данас живимо. Не разумем туђу потребу за целодневним зурењем у екран. Има по нешто интересантно што се може видети. Одрасли мисле да на целом свету не постоји ништа што може држати дечију пажњу довољно дуго и са том чињеницом се слажем, али да ли то важи и за интернет? Не бих рекла. Можда ми и нисмо више деца, пубертет нам се попео на главу и често скаче по њој. Ни ми сами не знамо шта нас интересује, али мислим да смо довољно присебни да схватимо кад нам је нечег доста, кад нам је доста интернета.
Зато мислим да је реалан живот много бољи, можда нам није увек све по вољи, али онда би било досадно. Баш као и интернет. Кад ти је све по вољи.
Анкета шестака
Направили смо анкету у нашој школи како бисмо сазнали колико ђаци користе и познају интернет. Анкетирали смо пет одељења шестог разреда и преко 120 ђака. Овако је изгледала анкета:
Погледајте шта смо открили:
Шифра нам насушна
Како ништа што представља напредак у човековој историји није лоше, тако нису ни интернет и друштвене мреже. Међутим, многи људи на неадекватан начин користе њихове предности и тако шкоде другима, па Фејсбук и Твитер не сматрамо увек позитивним странама напретка, иако они то јесу. Направљени као место одакле можемо комуницирати са свим људима света, размењивати мишљења, сугестије, хвале, слике како би наши пријатељи могли да виде где смо били, шта смо радили, како смо се провели, представљају корисно место за одржавање контакта. Немате потребе гасити профил како бисте се заштитили, само очистите листу пријатеља од људи које не познајете и обавите све мере заштите профила. Ако се претерано не експонирате и осмислите довољно добру шифру, за вас нема бриге. Друштвене мреже могу бити одлично место за комуникацију ако се на правилан начин заштитите и не угрожавате туђа права.
Поменули смо шифру. Како да је смислите? Ево шта каже „Вукајлија“:
„Добра лозинка је она која је толико компликована, да је и сами заборавите.“
Заозбиљно, шта је добра лозинка? Пронашли смо пар текстова који вам могу помоћи да направите баш такву – добру:
Савета никад доста
Жена: Пет начина да интернет учините сигурним за децу
- Ставите рачунар у дневну собу.
- Ограничите време које дете проводи на интернету.
- Користите праве претраживаче (Kid Rex или Kids Click).
- Купите мрежну заштиту.
- Сурфујте заједно са својом децом.
Родитељи, поготово данас, треба доста да брину о деци. То и није тако лак посао за неке родитеље с обзиром да су деца данас доста залуђена интернетом, а сами родитељи заузети послом. Зато и постоје ови савети.
Први савет говори о једној веома занимљивој чињеници. Деца проводе више времена за компјутером и у већој су опасности уколико је он у њиховој соби. Ако нисте знали, нека од њих уместо да ноћу спавају, она се забављају гледајући телевизију или играјући игрице.
Са другим саветом се потпуно слажем. Родитељи свакако треба да опомињу децу када претерају и испричају им све последице тог претеривања.
Мислим да предлог да се користи дечији претраживач није тако лош, али су последња два мало претеривање, осим ако вам је дете проблематичног понашања.
У потрази за добрим саветом на интернету, пронашли смо и овај који је баш занимљив:
Још једна ствар коју препоручујемо је да се потрудите да делите са дететом исту маил адресу. То ће створити додатни степен поверења, пошто ће деца моћи да прочитају вашу емаил кореспонденцију, али што је још важније, ви ћете бити у стању да прочитате њихову. Ово можда некоме делује као „шпијунажа“, али некад је боље и то него да се после јадикује над последицама. Дељењем маил адресе са дететом на време ћете моћи да уочите неке знаке евентуалног узнемиранвања, да скренете детету пажњу на њих, али и да правовремено реагујете и спречите ескалирање проблема.
Пронашли смо га на сајту:
Безбедни интернет ОШ „Иво Андрић“ 